Na­se­lje Ka­ka­ric­ka go­ra je uda­lje­no oko pet ki­lo­me­ta­ra od cen­tra Pod­go­ri­ce i slo­vi za jed­no od grad­skih pod­ruč­ja ko­je ne­ma raz­vi­je­nu in­fra­struk­tu­ru, a če­sto ne­do­sta­ju i ele­men­tar­ni uslo­vi za ži­vot. Me­đu­tim, i po­red broj­nih pro­ble­ma u ovom na­se­lju mo­gu se za­pa­zi­ti ve­li­ke i luk­su­zne ku­će či­ji vla­sni­ci ne ma­re mno­go za in­fra­struk­tu­ru na­se­lja. Sa dru­ge stra­ne, ima i onih či­je ne­do­vr­še­ne i ne­sre­đe­ne ku­će svje­do­če o ne­kim dru­ga­či­jim ljud­skim sud­bi­na­ma. Tih obje­ka­ta je ne­u­po­re­di­vo vi­še. Ovaj dio gra­da pri­hva­tio je mno­ge po­ro­di­ce ko­je su ta­ko­zva­nom „di­vljom” grad­njom tu se­bi svi­li gni­je­zdo. Jed­ni od onih ko­ji su zbog te­škog ma­te­ri­jal­nog sta­nja po­tra­ži­li uto­či­šte u ovom kr­še­vi­tom di­je­lu gra­da su i po­ro­di­ca Vu­kaj. Sa­mo­hra­na maj­ka Škur­ta sa svo­je tri kćer­ke i sta­rom maj­kom. Tri ge­ne­ra­ci­je ži­ve bez ika­kvih pri­ma­nja u dvi­je so­be, bez vo­de, ku­pa­ti­la i broj­nih dru­gih uslo­va za pri­sto­jan ži­vot.
– Ot­ka­ko su uki­nu­li do­dat­ke za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce osta­li smo bez ika­ka­vih pri­ho­da. Uzi­ma­mo obrok u na­rod­noj ku­hi­nji i da nam ni­je to­ga ne znam ka­ko bi­smo pre­ži­vje­li. Tri đa­ka i sta­ri­ca ne mo­gu za­ra­đi­va­ti, a ja se sna­la­zim ka­ko znam i umi­jem – ka­za­la je Škur­ta opi­su­ju­ći svo­ju sva­ko­dnev­ni­cu.
Pri­je po­la go­di­ne u emi­si­ji „Dnev­ni­ca” ko­ja po­ma­že ma­te­ri­jal­no i so­ci­jal­no ugro­že­nim gra­đa­ni­ma po­ro­di­ca Vu­kaj je do­bi­la po­moć ko­ja im je po­slu­ži­la da ku­pe po­kuć­stvo, vra­te na­go­mi­la­ne du­go­ve i za ne­ko vri­je­me na­đu se­bi eg­zi­sten­ci­jal­ni mir.
– „Ban­ka hra­ne” i Ma­ri­na Me­do­je­vić nam pu­no po­ma­žu. Oni su nas pred­lo­ži­li i za „Dnev­ni­cu” i za ak­ci­ju „Osmi­je­hom obo­ji dom”. Nji­ho­va ple­me­ni­tost i ra­zu­mi­je­va­nje su nam omo­gu­ći­li da pre­bro­di­mo te­žak pe­ri­od. Ne mo­že­mo da se odu­ži­mo ali će­mo pam­ti­ti i zna­ti da ci­je­ni­mo nji­ho­vu i po­moć Ka­me­le­o­na i Mak­si­me iz Lu­ča­na – is­ta­kla je Škur­ta.
Ku­ću u ko­joj ži­ve njih pet iz­gra­di­la je Ka­to­lič­ka cr­kva sa Ko­ni­ka, ka­ko bi im po­mo­gla. Bi­lo je to pri­je 17 go­di­na. Od ta­da ni­je se če­sto kre­či­la, a o sto­la­ri­ji, bra­va­ri­ji i fa­sa­di sa­mo su raz­mi­šlja­li, če­ka­ju­ći bo­lje vri­je­me. Bo­je i la­ko­vi „Ka­me­lon” i kom­pa­ni­ja Mak­si­ma iz Lu­ča­na od­lu­či­li su da je to bo­lje vri­je­me upra­vo sad. Kroz ak­ci­ju „Osmi­je­hom obo­ji dom 2017” u okvi­ru ko­je se adap­ti­ra­ju do­mo­vi po­ro­di­ca u sta­nju so­ci­jal­ne i ma­te­ri­jal­ne po­tre­be, ku­ća po­ro­di­ce Vu­kaj je do­bi­la no­vi iz­gled.
– Ura­đe­na je fa­sa­da, sa­ni­ra­na su ošte­će­nja na zi­do­vi­ma, pla­fo­nu i vra­ti­ma, ogle­to­va­li smo, okre­či­li u bo­je ko­je su dje­voj­či­ce tra­ži­le i ofar­ba­li fa­sa­du. Na­da­mo se da je po­ro­di­ca Vu­kaj za­do­volj­na od­ra­đe­nim po­slom – ka­za­li su iz „Ka­me­le­o­na”. A Škur­ta je na­kon ne­ko­li­ko da­na ko­li­ko su ra­do­vi tra­ja­li ima­la sa­mo ri­je­či za­hval­no­sti.
– Dje­voj­či­ce su pre­sreć­ne. Do­bi­le su su­bu mno­go pri­jat­ni­ju za bo­ra­vak. Mi ovo ne bi­smo mo­gli da pri­u­šti­mo to se­bi, za­to nam je ova po­moć od ogrom­nog zna­ča­ja – is­ta­kla je Škur­ta. U okvi­ru ak­ci­je „Osmi­je­hom obo­ji dom 2017” pla­ni­ra­na je adap­ta­ci­ja de­set do­mo­va. Osam je već za­vr­še­no, a na­red­na dva bi­će do kra­ja no­vem­bra.